- Хранитељство је мера заштите детета без родитељског старања, односно детета под родитељским старањем које има сметње у психофизичком развоју или поремећај понашања, а које привремено не може да живи са својим родитељима.
- Детету на хранитељству, обезбеђује се, у складу са законом, адекватан облик хранитељства и хранитељска породица у складу са његовим специфичним потребама и остваривањем његовог најбољег интереса.
- Заснивањем хранитељства успоставља се однос између детета и хранитеља који одговара односу дете – родитељ.
- Хранитељи преузимају непосредну бригу о детету и имају дужност да се старају о његовом здрављу, развоју, васпитању и образовању, а у циљу његовог оспособљавања за самосталан живот и рад.
Хранитељство је у најбољем интересу детета уколико:
1) представља одговор на потребе детета за безбедношћу, физичким, здравственим, емоционалним и социјалним развојем, васпитањем и образовањем;
2) обезбеђује трајност односа и веза са породицом порекла и другим особама важним за дете;
3) у највећој могућој мери обезбеђује услове за превладавање застоја у развоју и оптималан развој детета.
Стручни поступци за примену хранитељства за дете обухватају:
- процену опште подобности детета за хранитељство;
- пријем пријава за хранитељство будућих хранитеља и прибављање потребне документације;
- процену опште подобности будућих хранитеља кроз интервју у установи и у кућној посети;
- примену Програма припреме за хранитељство и процену будућих хранитеља кроз припрему за хранитељство;
- доношење одлуке о општој подобности будућих хранитеља и издавање потврде за бављење хранитељством;
- избор хранитељске породице за дете и склапање уговора са хранитељем;
- припрему детета и хранитељске породице за смештај и смештај детета у хранитељску породицу;
- припрему детета за повратак у биолошку породицу, промену мере заштите или осамостаљивање.
За више информација, обратите се центру за социјални рад .